Tribina o restauraciji eutrofiziranih jezera


FacebookTwitterGoogle+Google GmailPrintFriendly

U četvrtak, 26. marta, u prostorijama Saveza strukovnih udruženja u ulici Matije Korvina 9 održana je tribina o načinima restauracije eutrofiziranih jezera i akumulacija. Na tribini su svoja iskustva u «lečenju» jezera i akumulacija izložili stručnjaci Instituta za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, članovi tima za bioremedijaciju i ekološku restauraciju. Među učesnicima tribine prisutni su bili, pored predstavnika grada nadležnih za zaštitu životne sredine i javnog preduzeća kojem je povereno upravljanje Palićem i Ludašem, i predstavnici preduzeća koje se bavi preradom otpadnih voda, potom turističkih organizacija, ekoloških nevladinih organizacija, nastavnika biologije i zainteresovani građani.

Izlaganje pod nazivom “Prirodni resursi: funkcije i održivo korišćenje” izložio je dr Aleksandar Hegediš, viši naučni saradnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda. On je tom prilikom prisutne informisao o rezultatima restauracije nekoliko jezera u Srbiji primenom metoda biomanipulacije. Ovaj metod se po efektima i finansijskoj održivosti pokazao kao vrlo konkurentan u poređenju sa drugim, prevashodno inženjerskim metodima. Smisao ovog metoda je da se intervencijama u lancima ishrane uspostave takvi odnosi u vodenom ekosistemu koji onemogućavaju bujanje algi. Iskustva su pokazala da ovaj metod pruža prihvatljive rezultate čak i u vodama sa povećanim koncentracijama fosfornih i i azotnih hranljivih soli (koje potiču iz nedovoljno prerađenih urbanih otpadnih voda) u smislu mogućnosti korišćenja vodenog resursa za razvoj turiizma, rekreacije, čak i zaštite prirode.

Dr Tomislav Grozdić, naučni savetnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja, izložio je svoja razmišljanja o mogućnostima revitalizacije Ludaškog jezera koja se zasnivaju na ideji da se, pored uspostavljanja zdravijih lanaca ishrane u jezeru, uporedo vrši aeracija donjih slojeva vode i mulja, što bi pospešilo prirodne procese razgradnje materija akumuliranih u mulju.

U diskusiju se uključio i dr Miroslav Nikčević, direktor Istituta za multidisciplinarna istraživanja i direktor Uprave za zaštitu životne sredine Republike Srbije u prethodnoj Vladi, koji je ukazao na probleme koji se odnose na praktičnu realizaciju ideja fizičkog uklanjanja jezerskog sedimenta. Naime, dokazano prisustvo kadmijuma u mulju jezera Palić izvođače i naručioce projekta uklanjanja mulja primorava na rešavanje problema njegovog odlaganja u skladu sa Pravilnikom o postupanju sa opasnim otpadom, a za čiju primenu kod nas još uvek ne u postoje odgovarajući kapaciteti. Trenutno u Srbiji ne postoje uslovi za odlaganje opasnog otpada.

Komentari prisutnih pokazali su visok stepen zainteresovanosti za sudbinu, posebno, Palićkog jezera, međutim, neki od prisutnih očekivali su brza i gotova rešenja, koja u ovom trenutku, kada se jezero i njegov živi svet ne poznaje u potpunosti, nisu moguća. Smisao ove tribine je bio da se javnost informiše o mugućnostima primene alternativnih metoda restauracije jezera, koja su manje destruktivna od konvencionalnih (npr. izmuljavanja) i koja omogućavaju korišćenje resursa u periodu njegovog lečenja.

dr Aleksandar Hegediš dr Tomislav Grozdić Dr Miroslav Nikčević