Primedbe na predlog plana detaljne regulacije


FacebookTwitterGoogle+Google GmailPrintFriendly

ImagePrva primedba je pozitivna, jer je ovaj predlog Plana regulacije mnogo detaljniji i bolji od predhodnog, naročito u delu zaštite građevinske baštine. Naročito mi se dopada želja da za važnije objekte uvodi institucija konkursa kod . uređenje trga ispred „Otvorenog Univerziteta” Primedbe su napisane sa namerom da se predlog plana poboljša i prosleđene su Komisiji za planove.

Primedba br. 1.

Ova je generalna primedba na celi Predlog plana; Izgleda da su urbanistički projektanti krenuli linijom manjeg otpora i podlegli nekim zahtevima potencijalnih Investitora. I dalje predviđaju objekte P+4+ pot. koji su stambeno-poslovni objekti. Tako dolazimo do toga da prosečna gustina stanovanja sa 164 st/ha po planu treba da se poveća na 312 st/ha, a broj stanovnika sa sadašnjih 3703 bi se povećala na 7052. Ovakve gustine su karakteristične na centralne delove Londona ili Pariza. Ovo treba preispitati i postići gustinu stanovanja koja je primerena ravničarskom gradu kao što je Subotica. Veliko je pitanje koliko poslovnih prostora nam treba, jer je npr. objekat Gallerija poluprazna.

Primedba br.2.

Na str. 46. samo je Trg cara Jovana Nenada naveden kao arheološka lokacija gde je obavezo arheološko istraživanje. Dok sam bio glavni arhitekta, skrenuo sam pažnju javnosti na ostatke srednjovekovnih zidova koji su vidljivi iz bašte franjevačkog samostana. Ti zidovi su ostaci subotičke tvrđave (magazina ili kasarne) i oni se nalaze na južnoj strani bašte prema hotelu „Gloria” i na severnoj strani bašte prema nekadašnjem kupatilu „Fekete”. Pošto je na mestu kupatila „Fekete” predviđena izgradnja zdrastvenog-rekreacijskog kompleksa, sa garažom u podrumu ili suterenu (str. 55) kao i određeni radovi na lokaciji hotela „Glorija”, smatram da i ovi delovi centra treba da budu označeni kao mesta gde je obavezno prethodno arheološko istraživanje, i da treba predvideti mere da se ostaci ovih građevina budu adekvatno konzervirani.

Primedba br. 3.

Na današnje parkingu ispred „0tvorenog Univerziteta” predviđena je izgradnja podzemne garaže u dva nivoa. I ova lokacije čini nekadašnji srednjovekovni  centar grada i ceo ovaj prostor treba da bude označen kao prostor gde je obavezno prethodno arheološko istraživanje, ne samo trg cara Jovana Nenada.

Primedba br. 4.

Ulica Vuka Karadžića je jedna od najstarijih ulica grada koja je postojala još u srednjem veku, te smatram nedopustivim menjanje njene regulacione linije, jer je takav potez u funkciji lakšeg otkupa i rušenja postojećih zgrada. Pošto se u sredini bloka planira ulica blizu javnoj garaži, proširenje ulice V. Karadžića nije neophodna.

Primedba br. 5.

Na strani 43. tačka 14. govori o postavljanju klima uređaja na ulične fasade uz odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture, smatram da u klima uređajima na uličnim fasadama u zaštićenom centru nema uslovima nema mesta, ne bi smelo da se postavljaju ni pod kojim uslovima, a treba ispitati opravdanost dosad postavljenih klima uređaja npr. na Korzou! Ovim planom se to može regulirati.

Primedba br. 6.

Na str. 59. uslovi građenja u bloku predviđaju da se objekti koji se nalaze na broju 5 i 7.u ulici Matije Korvina „mogu nadograditi i rekonstruisati ili umesto njih izgraditi novi poslovni ili poslovno stambeni objekat” a inače fasada cele ulice se štiti. Tu se radi o objektima u kojima se nalazi „Stara picerija” i „Boss”, koji se odlično uklapaju u ambijent ulice. Bez obzira na zahteve trenutnog vlasnika ovi objekata, po mom mišljenju prihvatljiva je jedino nadogradnja eventalnog jednog sprata i rekonstrukcija, ali niša više. Besmisleno je, i neprihvatljivo, suprotno ostalim intencijama plana, gradnja novog poslovnog ili poslovno-stambenog objekta.

Primedba br. 7.

Iz predloženog plana nije sasvim jasna sudbina objekta (barake) u dvorištu nekadašnje „Privredne komore”. Ruše se svi neadekvatni objekti u dvorištima a ova baraka se čuva?! Plan treba ovo detaljno da razjasni.

Primedba br. 8.

U delu Pravila i uslovi zaštite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina (počevši od str. 35) na nekoliko mesta se spominju podzemne vode i njihovi tokovi, međutim u Elaboratu o uticaju plana na životnu sredinu, ovaj detalj je neprimećen. Smatram da, kao preuslov bilo kakvoj daljnjoj izgradnji, treba izvršiti istraživanje tokova ovih voda, kako budući Investitori ne bi bili iznenađeni. Ovakav Elaborat treba da bude obavezan.

Primedba br. 9.

Rušenje objekta ispred Pravoslavnog hrama i izgradnja parkinga na njegovom mestu je neinventivno rešenje. Sa tim parkingom se stvara saobraćajna konfuzija u blizini raskrsnice. Parking se može oformiti na sadašnjem slobodnom prostoru pored ove kuće, a kuću treba sačuvati, rekonstruisati jer ona ima istorijsku vrednost, može da bude npr. „Muzej pravoslavlja u Subotici”

Primedba br. 10.

Iz plana se ne vidi kako će se rešiti parkiranje posetilaca budućeg Pozorišta. Možda treba razmišljati o tome da se izgrađeni podrum pretvori u podzemni parking.

Szabó Zsombor dipl. ing. arh.