Obogaćivanje života životinja u zatočeništvu


FacebookTwitterGoogle+Google GmailPrintFriendly

Da li ste se ikad, ušavši u prodavnicu za kućne ljubimce, iznenadili količinom i raznovrsnošću igračaka namenjenih za kućne ljubimce? Veliki broj vlasnika kućnih ljubimaca su shvatili zančaj obezbeđivanja stimulativnih aktivnosti na zdravlje njihovih ljubimaca. Ista ideja se primenjuje i za divlje životinje koje se drže u zarobljeništvu. Posetioci Zoo vrtova mogu da vide majmune kako koriste predmete u svojim volijerama kako bi dohvatili hranu ili grupu vukova koja se bezbrižno igra između stabala razbacanih po volijeri. Zadatak svakog savremenog Zoo vrta je da obezbedi uslove za unapređenje interakcije između životinja i okoline kroz pažljivo osmišljen program obogaćivanja njihovog života. Mnogi od nas kod kuće drže neku divlju životinju: hrčka, papagaja, miša, neku ukrasnu pticu pevačicu. Opšti principi, ali i neka od rešenja koja se prikazuju u ovom tekstu, primenljiva su i u kućnim uslovima. Vaši ljubimci će umeti da na vaše napore i brigu reaguju na odgovarajući način.

Šta je obogaćivanje?

Obogaćivanje životnog prostora ili ponašanja se može postići dodavanjem predmeta u životni prostor životinje koja se drži u zarobljeništvu ili menjanjem tog okruženja da bi se izazvali oblici ponašanja koji su uobičajeni za zdravu životinju u prirodi (Shepherdson, 1992a.) Namera obogaćivanja je da ohrabri ponašanje koje je odgovarajuće vrsti i da zadovolji fizičke i psihološke potrebe životinje. Na primer, unapređenja u strukturi životnog prostora, vremena i načina hranjenja ili načina grupisanja društvenih životinja može redukovati stereotipna ponašanja (dugotrajna klimanja glavom ili telom, beskrajno šetanje gore-dole po životnom prostoru) i preteranu agresivnost. I ne samo to, ta unapređenja mogu da iniciraju takva ponašanja koja su slična onima koja se primećuju u prirodi. Obogaćeni životni prostor životinji daje osećaj kontrole sopstvenog života i mogućnost da samostalno donosi odluke ka što su: da li da se sakrije ili ne, izbor prostora sa najpogodnijom temperaturom i kada i kako da uzme hranu.

Dodatna korist obogaćivanja života zarobljenih životinja je da novi nadražaji mogu pomoći da one budu prilagodljivije i manje osetljive na stresne situacije u svojoj okolini. Divlje životinje svaki dan odlučuju kako da reaguju na nadražaje iz svoje spoljašnje sredine kao što su grabežljivci, nedostatak hrane ili vremenske promene. Životinje koje nisu sposobne brzo i na odgovarajući način da reaguju na te nadražaje, slabije su prilagođene stresnim situacijama. Obogaćivanje je u suštini kontrolisani metod izlaganja životinja stresu i razvijanje njihove sposobnosti reagovanja na nove situacije.

Zašto je obogaćivanje važno?

Divlje životinje najveći deo svog života i energije troše na pronalaženje hrane i partnera, gradnju mesta za noćenje ili okot i odbranu svoje teritorije (Reinhardt, 1993, Brigham, 1997 i Poole, 1997). Kvalitet brige i uslovi u kojima se životinje gaje u zarobljeništvu u značajnoj meri redukuje njihovu potrebu da se bave pomenutim aktivnostima (Shepherdson et al., 1993.). Životinje nisu u mogućnosti da razviju druge, prirodne, oblike ponašanja koje su u skladu sa načinom života u kojem im je sve obezbeđeno. Oni ispoljavaju razne oblike neprirodnog, stereotipnog, ponašanja koje su jasan znak njihove dosade i psihičkih poremećaja. Iz tog razloga neophodno im je pružiti neophodnu stimulaciju kako bi se izašlo u susret njihovim mentalnim i fizičkim potrebama (Brigham, 1997).

Obogaćivanje života može izazvati ponašanje karateristično za vrstu obezbeđivanjem kompleksnog i nepredvidljivog okruženja. To okruženje može da izazove aktivnost životinje koja je sa jedne strane izazov a ujedno i troši njeno vreme (Forthman-Quick, 1984; Shepherdson, 1992a). Time obogaćivanje služi u više svrha:

  1. Unapređenje dobrobiti životinja i smanjenje abnormalnih oblika ponašanja;
  2. Edukaciju posetilaca i osoba koje se brinu o životinjama koji mogu da vide različite oblike prirodnog ponašanja životinja i time ih bolje upoznaju i razmeju;
  3. Povećanje uspešnosti razmnožavanja u zarobljeništvu, obezbeđivanje normalnog fiziološkog i psihološkog razvoja i formiranje načina ponašanja koji su neophodni za opstanak u prirodi i time mogućnost razvoja programa reprodukcije i reintrodukcije,

Da bi aktivnosti na obogaćivanju života bile uspešne mora se voditi računa o inovativnosti i raznovrsnosti primenjivanih tehnika. Promena tehnike može da obezbedi neophodan nivo zainteresovanosti i pozitivne reakcije kod životinja. Okruženje u prirodi je stalno promenljivo i prisiljava životinje da se svakodnevno prilagođavaju novim situacijama. Inovacije i veći broj primenjivanih tehnika može kod životinja razviti sličnu fleksibilnost.

Kategorije obogaćivanja

Okruženje u kojem se životinje drže u zarobljeništvu treba u najvećoj mogućoj meri da imitira njihovo prirodno okruženje (Forthman-Quick, 1984; Forthman and Ogden, 1992.) Ovo se može ostvariti samo korišćenjem znanja o biologiji i ponašanju odgovarajuće vrste. Komponente okruženja i oblici brige o divljim životinjama su prostor u kojem je stimulacija ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja moguća i poželjna. Jedan od načina kategorizacije tehnika obogaćivanja podrazumeva obogaćivanje fizičkog okruženja, tehnika hranenja i pojenja, grupisanja životinja i stimulacije čula.

Fizičko okruženje

Modifikacije elemenata fizičkog okruženja i dodavanje novih predmeta u životini prostor može inicirati prirodne oblike ponašanja. Neka od mogućih rešenja su:

  • bazeni za plivanje ili blato za valjanje;
  • žive ili veštačke biljke kao vizuelne barijere;
  • razni predmeti (grane, kamenje, konopci) koji se premeštaju, dodaju ili uklanjaju iz prostora i time stvaraju nove putanje za kretanje i ohrabruje radoznalost životinja;
  • pokretni predmeti kojima se u kretanje dodaje elemenat nepredvidljivosti;
  • promenljivi objekti koji stimulišu radoznalost;
  • različiti supstrati kojima se stimuliše čulo dodira ili pruža mogućnosti kopanja;
  • korišćenje vertikalne kao i horizontalne dimenzije prostora kako bi se povećao prostor za kretanje.

Hranjenje i pojenje

Različite metode davanja hrane mogu biti efikasne u obogaćivanju života životinja. Na primer:

  • razmazana, razbacana ili sakrivena hrana u životnom prostoru;
  • nivo obrade hrane (celi komadi u odnosu na iseckanu hranu);
  • različita vremena davanja hrane, po principu slučajnosti ili izazvana nekom aktivnošću ili događajem;
  • hranilice koje od životinje traže određenu aktivnost, inteligenciju i vreme da dopru do nje (cevi sa rupicama u koje je ubačena zrnasta hrana, hrana zatvorena u jednu ili više kutija ili do koje se dolazi kroz sistem kanala.)

Životinje kod kojih je primećeno stereotipno ponašanje (one koje žive u sterilnom i praznom prostoru, koje se hrane uvek u isto vreme i istom nutritivno bogatom ali jednoličnom hranom, koje su pod stresom ili koje se dosađuju) mogu imati puno koristi od ovakvog oblika obogaćivanja. Na primer, postavljanjem hrane na više mesta u životnom prostoru omogućavamo životinji da iskaže svoju prirodnu radoznalost i istraživačko ponašanje. Te životinje će, umesto da se šetaju gore-dole ili njišu telom veći deo dana, deo svog vremena posvetiti traženju hrane, njegovom proučavanju ili pokušajima da dopru do nje.

Grupisanje životinja

Društvene životinje svoje instikte i navike prenose u uslove zarobljeništva. Ovi oblici ponašanja su toliko jako usađeni da imaju presudan značaj u njihovom životu čak i kada su im obezbeđeni elementarni uslovi u vidu nutritivno pravilne ishrane i odgovarajuće higijensko-veterinarske nege. (Forthman-Quick, 1984; Tudge, 1992.) Mnoge životinje se međusobno trebe od parazita (čak i kad ih nemaju!), igraju se ili udvaraju u skladu sa društvenom organizacijom i ostvarenom hijerarhijom (Tudge, 1992.) Čak i kada nisu direktno uključeni u akcije zajednice, životinje unutar društvene grupe često dolaze u kontakt sa drugim jedinkama bilo prilikom hranjenja, markiranja teritorije ili izbegavanja društvenih kontakata. Društvenim životinjama se u zarobljeništvu moraju obezbediti uslovi da svaka jedinka na svoj način učestvuje u formiranju društvene strukture i dinamike. Primeri obogaćivanja života društvenih životinja su:

  • držanje društvenih životinja zajedno u broju koji odgovara njihovim prirodnim potrebama;
  • dodavanje vizulelnih barijera (vegetacija, stabla, kamenje) u životni prostor što omogućava životinjama sklanjanje od članova grupe;
  • noćna ili zimska skloništa koja poseduju slične karakteristike držanje kompatibilnih vrsta zajedno u jedinstvenom prostoru koji omogućava saradnju ili komplementarne aktivnosti.

Nadraživanje čula

Bez obzira da li životinje žive na ili ispod zemlje, na drveću ili u vodi one zavise od veštine preživljavanja (Tudge, 1992). Čula i njihova specijalizacija tu igra najbitniju ulogu. Mnogi grabljivci vizuelno lociraju svoj plen (Bekoff, 1989.) Druge pak zavise od svog čula sluha ili njuha. Životinje često koriste svoje čulo ukusa za učvršćivanje odnosa sa svojim potomstvom; posle poroda majke jednog broja papkara ližu svoje potomstvo da se naviknu na njihov ukus i miris. Obogaćivanje kroz nadražavanje čula može da se obavi na mnogo načina:

  • veštački i prirodni mirisi i mirisi životinjskih produkata (perje, izmet, koža) raspoređeni po životnom prostoru daju mu mirisnu dimenziju;
  • puštanje zvukova iste vrste, grabljivih životinja ili drugih zvukova iz prirode izaziva prirodne reakcije;
  • postavljanje izdignutih platformi omogućava vizuelni pristup drugim životinjama, objektima ili aktivnostima;
  • stavljanjem plena ili predmeta koje potseća na plen kod grabljivih vrsta izaziva lovačko ponašanje.

Rizici obogaćivanja

Inovativan i dobro isplaniran program obogaćivanja života može biti najznačajniji (ne obavezno i finansijski najveći) oblik održavanja fizičke kondicije i psihičkog zdravlja divljih životinja u zarobljeništvu. Koristi mogu da se ispolje kroz povećanu uspešnost reprodukcije, zainteresovanost posetilaca i motivaciju zaposlenih kao i smanjenje stereotipnih oblika ponašanja. Međutim, jako je teško ako ne i nemoguće obogaćivanje životonog prostora realizovati bez određenog nivoa rizika. Srećom puno iskustava se nagomilalo godinama tako da se može poći od prethodno proverenih tehnika ili predmeta koji mogu da se nađu u komercijalnoj prodaji.

Ipak problemu treba pristupiti sa neophodnom pažnjom i opreznošću. Tuđe odnosno sopstveno iskustvo i zdrav razum može već u startu da umanji potencijalne rizike. Međutim, ako se i pojavi problem, koji je tokom planiranja previđen, blagovremena reakcija i otklanjenje opasnosti je osnova uspeha. Monitoring, naročito na početku primenjivanja novog oblika obogaćivanja stoga je jako važan.

Prilikom primene tehnika obogaćivanja života divljih životinja, važnost dobrog osmišljavanja programa i predviđanje mogućih posledica ne smeju da se potcene. Da bi se izbegli potencijalni rizici usled povređivanja ili bekstva mora se dati nedvosmislen odgovor na sledeća pitanja u vezi promena u životnom prostoru životinje:

  1. Da li životinja može biti zarobljena ili zadavljena?
  2. Da li može predmet da koristi kao oružje?
  3. Da li životinja može biti posečena ili na bilo koji način povređena?
  4. Da li taj predmet može da padne na životinju?
  5. Da li životinja može da proguta taj predmet ili neki njegov deo?
  6. Da li može da joj se zaglavi u dušniku i izazove gušenje?
  7. Da li može da joj se zaglavi u želuci ili crevnom traktu izazivajući oštećenja ili začepljenja?
  8. Da li je neki njen deo otrovan, uključujući toksične boje i zaštitna sredstva?
  9. Da li se sa tim predmetom može oštetiti životni prostor ili zaštitna ograda?
  10. Da li korišćenjem tog predmeta životinja može da pobegne?
  11. U slučaju kada se drži više jedinki različitog uzrasta zajedno, da li mlade životinje mogu da se zakače, obese ili zaglave?
  12. Ako se koristi izmet drugih životinja kao mirisni nadražaj, da li je on bezbedan od opasnih parazita?
  13. Ako se koristi hrana da li ona može da dovede do gojaznosti?
  14. U slučaju kada se koristi hrana za obogaćivanje života većeg broja jedinki, da li je njegovo konzumiranje ravnopravno i da li utiče na normalnu ishranu?
  15. Ako se obogaćivanje vrši u prostoru sa više jedinki iste ili različitih vrsta da li postoji dovoljno prostora da se neke od njih sklone od nepoželjnih interakcija?
  16. Da li predmet koji se postavlja u životni prostor može da, usled malog prostora, izazove agresivnost ili opasno rivalstvo?
  17. Da li su biljke odn. njihovi delovi (listovi, grane, stabla) koji se stavljaju u životni prostor bezopasni, nisu otrovni?
  18. Da li životinje pokazuju znake alergije prema novim predmetima (hrani, granama, podlozi…)?
  19. Da li obogaćivanje izaziva previše burne reakcije ili neprihvatljivo visok nivo stresa?
  20. Da li je stimulacija izazvana obogaćivanjem previše dugotrajna tako da žvotinji ne omogućava normalno opuštanje i odmor?

Literatura

Bekoff, Mark. 1989. Predators. In The Encyclopedia of Animal Behavior, ed. P.J.B. Slater, 22-29. New York.
Brigham, D. 1997. Time out for good behavior. Wildlife Conservation 100:5:64-65.
Forthman, D.L. and J.J. Ogden. 1992. The role of applied behavior analysis in zoo management: today and tomorrow. Journal of Applied Behavior Analysis 25:647-652.
Forthman-Quick, D. 1984. An integrative approach to environmental engineering in zoos. Zoo Biology 3:65-77.
Poole, T.B. 1997. Environmental enrichment for captive vertebrates. In Captive Wild Animal Husbandry, Proceedings of Symposium 12 of the Association of British Wild Animal Keepers 23-31. Chesington.
Reinhardt, V. 1993. Enticing nonhuman primates to forage for their standard biscuit ration. Zoo Biology 12:307-312.
Shepherdson, D. 1992a. An introduction to behavioral enrichment. In Northeast Regional American Zoo and Aquarium Association Conference, hands-on workshop notes.
Shepherdson, D.J., K. Carlstead, J.D. Mellen, and J. Seidensticker. 1993. The influence of food presentation on the behavior of small cats in confined environments. Zoo Biology 12:203-216.
Tudge, C. 1992. Last Animals at the Zoo: How Mass Extinction Can Be Stopped. Washington, D.C.: Island Press.
American Association of ZOO Keepers Enrichment Committee