Potrebe divljih životinja u zatočeništvu


FacebookTwitterGoogle+Google GmailPrintFriendly

Danas su moderni Zoo vrtovi uključeni u obrazovanje, istraživanje i zaštitu, sa ciljem da životinjama obezbede zdrave uslove u kojima će se one ponašati prirodno. Životinje su jako osetljiva bića i ako im se ne obezbede uslovi koji su im neophodni, one reaguju na različitije načine. Prestaju da vode računa o sebi tako da im dlaka ili perje postaju zapušteni, postaju potištene, odbijaju hranu, ponašaju se živčano, povređuju same sebe ili druge u svojoj blizini, a u najgorim slučajevima, iznenada ugibaju. Uslovi o kojima treba voditi računa prilikom držanja životinja u zarobljeništvu su sledeći:

– Prostor i životno okruženje
– Hrana
– Broj zatočenih jedinki i uslovi za razmnožavanje
– Kontakt sa drugim vrstama
– Mogućnost ispoljavanja pridnog ponašanja

Važno je naglasiti da je za uspešno držanje životinja u zarobljeništvu potrebno obezbediti sve pomenute uslove. Samo pravilni odgovori na pitanja koja su vezana za njen život u prirodi vode ka obezbeđivanju uslova u kojima životinje mogu da žive i ostanu fizički i psihički zdrave.

Prostor i životno okruženje

Zadatak onoga koji želi dobro životinji u zarobljeništvu je obezbeđivanje uslova koji su slični onima koje ona ima u svom prirodnom okruženju. Da bi to mogao da uradi neophodno je da poznaje njene potrebe i da obezbedi uslove koji su najsličniji onom koje životinja ima u prirodi.

Gde ta životinja živi? Kakvi su klimatski uslovi u kojima ona živi? Kakav je tip staništa u kojem ona živi? Kako se ona kreće u prirodi? Kolika je teritorija u prirodi koju određena životinja smatra svojom? Gde se ona skriva u slučaju opasnosti ili prilikom spavanja?

Hrana

Svako živo biće da bi bilo zdravo mora da ima pristup odgovarajućoj hrani i vodi. Posledice neodogovarajuće ili nedovoljne količine hrane vrlo brzo se mogu primetiti na životinji. Ona postaje mršava, telesni pokrivač (perje, dlaka) joj opadaju, gube sjaj.

Šta životinja jede? Kako dolazi do svoje hrane? U kakvom obliku ona hranu unosi u telo? Koliko vremena provodi u traženju hrane? Koliko puta dnevno jede? Koliko pojede u jednom obroku?

Broj zatvorenih jedinki i uslovi za razmnožavanje

Različite životinje žive u različito organizovanim društvenim grupama, od onih koji žive same i nalaze se samo u toku sezone parenja, do onih koje žive u velikim grupama.

Da li životinja živi u grupi ili sama? U kolikim grupama živi životinja? Da li su te grupe stalne ili privremene? Kada se pari? Kako majka vodi računa o mladuncima? Da li mladunci dolaze u kontakt sa ostalim članovima grupe?

Kontakt sa drugim vrstama

U prirodi životinje nikada ne žive same, one na ovaj ili onaj način dolaze u blizak kontakt sa drugim životinjama. Kontakt sa odgajivačem ili posetiocima može da predstavlja stres za životinju ukoliko taj susret nije organizovan u skladu sa situacijama na koje je životinja navikla.

Koliko često životinja dolazi u kontakt sa drugim vrstama? Na koji način reaguje kad do tog kontakta dođe? Na kom rastojanju životinja reaguje na predstavnika druge vrste? Kako se ponaša prilikom tog kontakta? Koliko vremena je potrebno nakon kontakta da se životinja vrati na svoje uobičajeno ponašanje?

Ponašanje životinje u prirodi

Životinje u prirodi najveći deo svog života provode u traženju hrane, pića i partnera i u brizi o potomstvu. Stavljanjem životinje u zarobljeništvo u kojem su joj hrana, voda i partner obezbeđeni, ona dolazi u situaciju da joj je život prazan i da se najveći deo dana dosađuje. Stoga je bitno znati na koji način životinje u prirodi traže hranu , vodu i partnera i kako provode svoje “slobodno vreme” kako bi joj se u zarobljeništvu obezbedili nadražaji koji bi je potakli na slične aktivnosti.

Kako životinja traži hranu? Koja čula koristi prilikom traženja hrane? Da li životinja voli da se kupa? Šta životinja radi kad je sita? Koliko vremena i koji deo dana životinja provodi u spavanju? Da li se životinja igra i, ako se igra, da li se igra sama ili u društvu?