Učionice ili mučionice


FacebookTwitterGoogle+Google GmailPrintFriendly

Iako se naš odnos prema prirodi promenio na bolje tokom poslednjih 30-tak godina, neka shvatanja i način približavanja prirode đacima je ostao arhaičan. Ideja pravljenja zbirki presovanih biljaka, insekata ili disekcije u kabinetu još uvek se smatraju primerima dobre prakse i promovišu izradom različitih priručnika, čak i kroz programe stručnog usavršavanja nastavnika. Ovom praksom svake godine u Srbiji se nepotrebno žrvuje desetine hiljada različitih vrsta beskičmenjaka, kičmenjaka ili biljaka. Nepoznavanje flore i faune rezultira da đaci, koji su dobili zadatak da pripreme zbirku (biljaka, insekata itd…),  prikupljaju sve na šta naiđu, što dovodi do povećanja rizika uništavanja jedinki i nekih vrlo retkih vrsta. Disekcijom đacima se prenosi ne samo anatomija određene vrste, nego i pravo da se žrtvuje tuđi život za potrebe učenja. Svaki život je  je svetinja i demonstracija njegovog oduzimanja (makar to bila kišna glista, žaba ili miš) tokom osnovnog i srednješkolskog obrazovanja je apsolutno neprihvatljivo.

Stoga bi se ovaj vid praktičnih aktivnosti trebao ozbiljno prispitati i u nastavne planove ugraditi i promovisati aktivnosti koje nisu agresivne prema prirodi.

Mora se napomenuti da nije ideja de se đaci još više vežu za učionicu i da prirodu upoznaju u virtuelnom svetu. Naprotiv, neophodno je đake i u okviru obaveznih i fakultativnih aktivnosti, mnogo više izvoditi u prirodu.  Međutim, u prirodi treba de se promoviše ponašanje koje je primerenije civilizovanom čoveku XXI veka. Nastavnici moraju đacima da prenesu da biologija nije sakupljanje svega i svačega, lomljenja delova biljaka za neku ad-hock zbirku, nego pažljivo posmatranje živog sveta, fotografisanje ili crtanje. Disekcija žabe (čak i demonstrativno) nije prihvatljivo jer sada već postoji čitav niz instruktivnih CD-a čak i internet sajtova gde se u virtuelnom okruženju može mnogo bolje i detaljnije upoznati unutrašnja građa nekih grupa životinja.