10 000 Subotičana alergično na polen ambrozije


FacebookTwitterGoogle+Google GmailPrintFriendly

Najveća koncentracija polena ambrozije u Srbiji zabeležena je u Subotici i Somboru. Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u kvadratnom metru vazduha može da izazove jake reakcije, a u našem gradu je u avgustu izmereno čak 900.

Zastrašujući je podatak da svaki peti čovek na planeti oboljeva od polenske kijavice, konjuktivitisa, bronhijalne astme, a pedeset odsto svih oboljenja izaziva polen ambrozije.

Prošle godine, gradske vlasti su izašle sa podatkom da je 10.000 Subotičana alergično na polen ambrozije u vazduhu i to pretežno deca. Međutim, na žalost to nije konačna brojka, jer mnogi naši sugrađani nisu se ni testirali da li su alergični na polen neke biljke, pa i ambrozije. Problem je kako održavati pojaseve oko magistralnih puteva i željeznica, poljoprivredne površine. Mere koje se preduzimaju na uništavanju i suzbijanju korova nisu dovoljne, je je ambrozija pronašla utočište na mnogim mestima, pa i u samom centru grada. Sa druge strane, iako je doneta odluka na opštinskom nivou, sada predstoji da se kazne nesavesni građani koji ne održavaju svoja dvorišta i prostor ispred domaćinstva, ali pravi sistem kažnjavanja ne postoji. Prošle godine je komunalna inspekcija kontrolisala da li se održavaju i privatne parcele i ukoliko neko nije pokosio korov napisana mu je prekršajna prijava.

– Mi ove godine tražimo način kako da sprovodemo gradsku odluku o merama, načinu i uslovima suzbijanja i uništavanja korovske biljke ambrozije, jer kad bi mogli da se kazne nesavesni građani koji ne uništavaju pomenuti korov situacija bi bila bolja. Prilikom sprovođenja odluke, naišli smo na niz poteškoća, pošto komunalna inspekcija može samo da napiše prekršajnu prijavu, oni ne mogu da kažnjavaju – ističe samostalni stručni saradnik za ekologiju u gradskoj upravi, Gordana Gavrilović.

Lekari upozoravaju da je sve više osoba koji poslaju alegični na polen ambrozije i da najteže asmatične napade doživljavaju deca.

– Zbog vremenskih prilika sva vegetacija ranije cveta, pa samim tim i ambrozija. Apelujemo na građane, institucije, poljoprivrednike i nadležne da pokose travu i korov u svojim dvorištima, ispred kuća, u njivama i firmama i na taj način olakšaju život osobama koje su alergične na polen ambrozije – kažu u Zavodu za javno zdravlje u Subotici.

Bez obzira na sve, nadležni ostaju gluvi na molbe ljudi koji su alergični na polen ambrozije. Polen ambrozije u vazduhu je jedan od najjačih polena i nebrigom pojedinaca i nadležnih mnoge površine ostaju ne pokošene. Ostaje otvoreno pitanje ko će biti kriv za sve veći broj alergične dece na polen ambrozije i čija je odgovornost da grad održava čistim.

Ambrozija je jednogodišnja zeljasta biljka, visine od 1 do 2 metra, stabiljka je tupo četvorougaona, u gornjem delu razgranata. Izuzetno je otporna biljka, pogoduje joj suva klima, otvoren prostor, a najbolje uspeva na zapuštenim poljoprivrednim zemljištima, uz puteve, na nasipima, u naseljima, na kanalima, neobrađenim baštama. Polen ambrozije je
jedan od najjačih poznatih alergena. Svaka biljka proizvede više miliona polenovih zrna, a samo 20 do 30 zrna u kubnom metru vazduha dovoljne su za izazivanje alergijske reakcije. Obično cveta na slabo obrađivanim površinama, a tvrdokorna je i teško se uništava. Ukoliko se problem ambrozije ne reši na nivou čitave Vojvodine, akcije opštinskih vlasti mogu dati samo trenutne rezultale, a za sada problem ambrozija kao da ne postoji za lokalne, pokrajinske i republičke vlasti. Ono što je neophodno je da postoji zakonska regulative o iskorenjivanju ambrozije u dvorištima, kao na primer u Kanadi gde gadska policija ima sporazum s poštarima, koji im dojavljuju u kojem vrtu raste biljka,a kazne su izuzetno visoke.

Prema podacima republičke Agencije za zaštitu životne sredine najveća koncentracija polena ambrozije u Srbiji zabeležena u avgustu prošle godine u Subotici i Somboru. Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u kvadratnom metru vazduha može da izazove jake reakcije, a u našem gradu je izmereno čak 900.

Sandra Iršević, EKO NEC

Izvor:  Eko Forum B92